Чапљина

Саборни храм Вазнесења Господњег у Чапљини

Саборни храм Вазнесења Господњег у Чапљини подигнут је 1911. године, за вријеме првог пароха чапљинског проте Васе Медана, а Велико освећење обавио је митрополит захумски Петар Зимоњић. Прота Медан у једном писму у којем тражи дозволу за изградњу храма управо говори о великом значају који ће овај храм имати за српски народ на овим просторима. Земљиште за градњу храма у Чапљини поклонио је трговац и угледни Србин у то време г. Владо Спахић. Прота Медан у писму наводи следеће:

„покрај српске школе надалеко од Чапљине коју издржава овдашња црквена општина, православни Срби којих у Чапљини има око 300 имају свога свештеника, своју црквено – школску општину, читаоницу, земљорадничку задругу и Пододбор Просвјете. Да овим нашим културним установама а тиме и православном Српству у овим крајевима осигурамо опстанак и развитак за сва времена, одлучили смо да уз помоћ Божију и народа нашега подигнемо у Чапљини храм Божији, тај лијепи споменик хришћанске љубави који ће и познијим вековима и нашим унуцима причати какви смо били Срби и хришћани“.

Тадашњи одбор за изградњу храма у Чапљини бројао је пет чланова:

- Васо Медан, свештеник
- Ристо Спахић,
- Лука Ћорлука,
- Станко Витковић,
- Илија Митровић.

Димензије храма су 26,05 x 11,35 метара. Уз храм је саграђен и велики парохијски дом са два четворособна стана, тј.станом за свештеника и канцеларијом црквене општине, а касније од почетка откопавања и отварања јама са убијеним српским живљем (1941-1945.) 1990/91. ту се отвара и канцеларија за изградњу спомен цркве у Пребиловцима. На несрећу 1992. бива запаљен звоник храма, а до 1993. се и читава кровна конструкција урушила.
Иста судбина задесила је и парохијски дом. Разрушен и опустошен, чак кориштен и као нужник. Може се напоменути да је храм послије Другог свјетског рата такође био у лошем стању и године 1968. бива обновљена читава спољна фасада, а унутрашњи молерски радови, увођење струје и остало уређење бивају завршени почетком седамдесетих за вријеме пароха Рада Говедарице.

Од интересантних вриједности цркве поменућемо четири фреске: Св.Саве српскога, Св.Симеона Мироточивог, краља Петра Првог ослободиоца и цара Душана које је 1931. живописао Бранко Шотра. Фреско слике су својевремено побудиле велику пажњу културне јавности због њиховог аутора.
Цркву у Чапљини живописао је, наиме, као студент Бранко Шотра, касније академски сликар који се афирмисао као графичар.
Историчар уметности Радомир Станић указао је на фреско слике у Чапљини које су једине у доста великом стваралачком опусу Бранка Шотре који је рођен у оближњем селу Црнићи, на Дубравској висоравни. Иконостас је био дрвени ручно резбарен од мајстора муслимана из Коњица. Некадашње орнаменте по зидовима храма идентично је обновио мајстор Васо Маљковић.

У току рата ова црква је минирана и спаљена, а парохијски дом је девастиран.
У марту 2006. године рашчишћен храм и парохијски дом и 2007. године креће обнова. До 2011. године завршени су сви грађевински радови на цркви, које је изводила фирма GD ARHITEKT из Мостара. Значајна средства за завршетак радова донирала је Влада Републике Српске, са Министарством за избјеглице и расељена лица.

Од 2014. године започиње унутрашње уређење храма, постављање иконостаса, полијелеја, молерско – фасадерских радови, набавка потребног инвентара за богослужење, а такође и уређење партера, порте храма. Ове радове углавном су финансирали град Чапљина, локални парохијани и Чапљинци из дијаспоре.
У недјељу, 28. јула 2019. године Велико освећење храма обавили су епископ захумско – херцеговачки и приморски г. Димитрије и епископ диселдорфски и све Њемачке г. Григорије, са свештенством епархије.