Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима

Историјат храма Христовог Васкрсења је дубоко везан за историју страдања овог села у последњем вијеку.
Када говоримо о томе, прије свега, мислимо на страдање које је задесило ово и околна села у Другом свјетском рату.
До 1941. године за херцеговачке прилике Пребиловци су били велико и економски јако село. Познати су као симбол страдања српског народа.
Јапански дневник The Asahi Shimbun уврстио је ово село међу четири најстрадалнија у свијету у Другом свјетском рату.
Од хиљаду становника колико је живјело у самом селу и околним засеоцима, усташки покољ преживјела су само 174 становника; 5 жена, 6 дјевојака, 5 дјевојчица до 15 година и 158 мушкараца, међу којима су била 23 дјечака до 15 година и само тројица рођена од 1930 – 1941. године.
Од 4. јула па до Велике Госпојине 28. августа Пребиловце је задесио стравичан покољ од стране усташа, када је око 800 становника села бачено у Шурманачку јаму.

У времену послије Другог свјетског рата, од 1945 – 1990. године, државна власт је спречавала потомке да оворе јаме, које биле биле забетониране одмах након рата, и достојно сахране њихове посмртне остатке.
Тек 1990. године отворене су херцеговачке јаме и преко 3500 хиљаде људи из Пребиловаца и околних села је есхумирано и њихове мошти су положене у спомен крипту храма Сабора српских светитеља и пребиловачких муленика 4. августа 1991. године.
Пројекат за изградњу поменутог храма урадио је архитекта Горан Дуганџија. Тадашњи патријарх српски Павле је тог 4.8.1991. године са епископима одржао опијело и освештао костурницу, док је црква изнад ње била у фази градње. Непуних годину дана након тога, у јуну 1992. године хрватска војска предвођена генералом Јанком Бобетком минирала је костурницу са моштима мученика. До 2005. године мјесто гдје је била костурница било је претворено у депонију смећа.

30. маја 2007. године са благословом владике Григорија почело је истраживање терена на којем је био храм. Радови су повјерени Заводу за заштиту споменика културе из Бања Луке, a њима је руководио је археолог Александар Ратковић из Требиња.
Српско национално друштвo «Пребиловци» својим активностима и финансијском подршком значајно је допринјело у реализацији истраживачких радова. Пронађени посмртни остаци мученика смјештени су у обновљени Дом културе.

O Божићу 2010. године завршен је идејни пројекат обнове, у рату порушеног, храма у Пребиловцима, чији аутор је др Предраг Ристић који је изглед храма осмислио по узору на храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму.
12. октобра 2011. године на основу захтјева Одбора за обнову спомен цркве у Пребиловцима и Уредбе о нострификацији инвестиционо – техничке документације, ПРОЈЕКАТ“ а.д. Бањалука је извршила нострификацију број 2243/11 главног пројекта: Обнова Спомен цркве у Пребиловцима израђене од стране фирме „Архитектонског атељеа Сава Ристића“ – Београд. Димензије целокупног храма са амфитеатром у саставу су 31,87 x 18,91 метара.
У Владичанском двору у Мостару у четвртак 09. маја 2013. године потписан је Уговор са извођачем радова за Спомен Цркву Васкрсења Христовог у Пребиловцима.