Храм Успења Пресвете Богородице у Габели

Наиме, још је мостарски парохијски свештеник Прокопије Чокорило од маја 1858. године до у зиму 1860. године провео у Русији прикупљајући милодаре за изградњу 7 цркава у Херцеговини: велике саборне цркве у Мостару, у Коњицу, на Борцима, Бијелом Пољу, Дувну, Љубушком и Старој Габели. О датуму изградње цркве, као и њеном посвећењу, свједочи и натпис уклесан на каменој плочи постављеној над улазним вратима у објекат. Саграђена је након доношења више уредби од 1839-1876 у оквиру Танзимата, којим су, између осталог, прописани сигурност части, живота и имовине за све субјекте у Османском царству, без обзира на расу и религију, које су започеле едиктом султана Абдул Меџида (1839-1861) Хатти-и Шериф Гулхане, издатим 2. новембра 1839. године, а њену изградњу је новчано помогао султан Абдул Азиз (1861-1876). Храм је завршен и освећен 1864. године. Треба истаћи и податак да је било покушаја изградње православне цркве и почетком 18. вијека.

Православно становништво овог краја 1704. или 1705. године подноси молбу млетачком сенату за одобрење градње цркве. Браћа Новалић кои су се доселили из Мостара наводе да на подручју Читлука – Стара Габела постоје 40 породица грчког обреда који желе да имају и једну своју цркву за вршење обреда. Молба је усвојена након четири године 1709. године, када је млетачки дужд Г. Корнеро обавијестио свог провидура за Далмацију да се црква може градити на земљишту Јована Новалића. Међутим, због честих сукоба са Турцима до градње цркве дошло је тек век и по касније.

Важно је напоменути да је прво седиште парохије било управо у Габели, те да је парохија носила назив габеоска која је припадала столачком протопрезвитерату и да је први стални парох био угледни прота Васо Медан. За време Првог светског рата храм је претрпео значајна оштећена када су исти напали и оскрнавили шуцкори приликом демонстрација против Срба због убиства цара Фердинанда. Детаљан извештај о причињеној штети храму управо је написао прота Медан, а ми ћемо само навести да је укупна штета на храму износила 12.488,29 тадашњих круна. У самом олтару, на стубу Часне Трпезе исписана је година рушења 1914. и обнове 1929. година.

Мјерено извана, објекат је димензија 14,15 x 7,00 метара (са олтарским простором). Висина објекта, мјерена од нивоа терена до кровног вијенца, износи око 4,50 м, а висина са звоником око 11 метара. Под цркве је изведен од правилно клесаних камених плоча. Простор припрате, оквирних димензија 3,25 x 5,20 м, одговара првом пољу бочних зидова. Уз сјеверни зид припрате (у сјеверозападном углу) је смјештено степениште којим се приступа на галерију (хор). Степениште је изведено од дрвета, у облику слова „L“. Конструкцију галерије чине дрвене греде (примарне ослоњење на бочне зидове, а секундарне у правцу улазни зид-олтарски простор). На њих је постављен дрвени под галерије, док је с доње стране постављен дрвени поков. Ограда галерије је изведена од дрвених дасака и, као и сви остали дрвени елементи галерије, бојена у смеђу боју.

Црква је подигнута, за то вријеме у најраспрострањенијем типу правоугаоне грађевине са полукружном апсидом и звоником на преслицу и до данас је готово непромјењена. Дана 19.11.1954. године Темељним ријешењем Завода за заштиту споменика и природних ријеткости у Сарајеву под бројем 1003/54 забиљежео је да се ставља под заштиту државе као споменик културе што после последњег рата није узето у обзир, те је покренута петиција за исправљање овога пропуста те да се врати на листу споменика који су под заштитом државе. Током 2014. године храм Успења Пресвете Богородице враћен је на листу споменика који су под заштитом државе.

На платоу поред Храма подигнута је спомен костурница недужним жртвама усташког злочина побијеним у љето 1941. уочи Видовдана. У суботу по Видовдану у Габели се традиционално служи Света Литургија и помен за пострадале Србе у Другом свјетском рату. Око четири стотине Срба из Чапљине и Метковића, од чега из саме Габеле сто тридесет и осам мушкараца и двије жене, у року од неколико дана пред Видовдан 1941. године, усташе су одвеле и бациле у јаму Опузен под Тополама. Они су 1946.године пренесени из јаме у гробницу поред храма Успења Пресвете Богородице у Габели, на којој је послије службе одржан парастос. Споменик је био миниран почетком последњег рата 1992. године, али је 2008. године обновљен да свједочи новим покољенима о страдању српског народа на овим просторима. Храм је у последењем рату претрпео мала оштећења у унутрашњости храма на иконостасу. Ово је једини храм који на парохији који није миниран и рушен за време рата 1992-1995.