Храм Рођења Светог Јована Крститеља у Горњем Храсну

Храм у Горњем Храсну налази се на подручју општине Неум и једина је православна богомоља у тој општини. Православна црква у Подградињу – Горње Храсно сазидана је на Кнежића имању. Стара црква била је мањих димензија и иста је направљена у 17. Вијеку. На темељима те мање цркве направљена је већа 1849. године и посвећена Рођењу Светог Јована Крститеља. Изнад улазних врата на зпадном зиду стоји натпис на коме пише: Ову цркву подигоше Срби из Горњег Храсна, а нарочито Михајло Брстина.

Црква је једнобродна. Олтар је украшен иконама и иконастасом. На храму су била три звона све до 1917. године када су аустријске власти скинуле два и претопиле за ратне сврхе, а једно је остало. Овај податак је на основу сведочанстава Мића Жарковића и Јована Ђоге. Једно звоно купио је Михо Брстина, друго Ђуро Жарковић а треће мештани овог села. По предању на подручју Горњег Храсна постојале су још три православне богомоље, које су порушене током Морејског рата 1684. године и то црке у Дољанима и Глумини, као и манастир Глумина. За време буне против Турака од 1875 – 1878. године

Храм Рођеља Светог Јована Крститеља претрпео је оштећења, док је 1900. године обновљен. Током ратних сукоба у периоду од 1992 – 1995. године храм је два пута миниран, а други пут миниран је олтар након потписивања Дејтонског споразума.

Храм још увек чека своју обнову. Важно је напоменути да је храм у Горњем Храсну био у саставу парохије манастира Завала, те да је братство овог манастира опслуживало ову парохију. Окружна област у Мостару је 1897. године разматрала и предложила да се оснује парохија Горње Храсно због удаљености манастира Завала. У склопу новоосноване парохије била су следећа мјеста:
Орашје, Чаваш, Рујеви До, Гај, Граховиште, Елезовићи, Побрђе, Влака, Бурмази, Свитава, Колојањ, Ћетољуб и Церовица.
Тек након Другог светског рата парохију у Горњем Храсну опслужују свештеници чапљинске парохије. У порти храма налази се и парохијски дом у којем се првобитно налазила школа. У протекле четири године ради се на обнови овог објекта. Такође у самом дворишту храма налази се и огромна некропола стећака. Споменици чувају шест средњовјековних ћириличних натписа који указују на континуитет писмености на подручју Херцеговине.